Ukoliko ste zainteresovani za posao dispečera, a niste sigurni da li da se opredelite za Američki ili Evropski dispeč, u nastavku teksta možete da pronađete ključne razlike dispečera za kamione u  Americi vs Evropi. Pored naravno, poznavanja Američke tj Evropske geografije, kao i vremenskih zona koje su neophodne za obavljanje dispečerskog posla, u nastavku teksta možete pronaći neke od ključnih razlika u poslu dispečera za Ameriku tj, Evropu.

1. RADNO VREME DISPEČERA

Prva i osnovna razlika kada pričamo o poslu dispečera za Američko i Evropsko tržište jeste radno vreme dispečera. Ukoliko se odlučite za Evropski dispeč, radno vreme je u našim prepodnevnim časovima (7am/8am- 3pm/4pm), dok za Američki dispeč vaša smena počinje od 1pm/2pm i završava se u 10pm/11pm (tj popodnevni časovi).

2. VRSTA VOZAČA

Kada pričamo o vozačima, u kamionskoj industriji u Americi, možete da se susretnete sa dva tipa vozača:

• Kompanijski vozači- vozači koji rade za transportnu kompaniju, koriste kompanijsku opremu (kamion i prikolicu), rade za platu.
• Owner Operator- vozači koji rade pod znakovima transpotne kompanije, koriste svoju opremu (kamion i prikolicu), transportnoj kompaniji daju određeni procenat (10%-15%), sami snose svoje operativne troškove.

Sa druge strane, u kamionskoj industriji u Srbiji tj Evropi, najčešće ćete se susresti sa kompanijskim vozačima.

3. RADNO VREME VOZAČA

RADNO VREME VOZAČA U AMERICI:

PRAVILO_1 – U toku ciklusa vozač ima pravo da vozi ili 8 uzastopnih dana, ili 70 sati.
PRAVILO_2 – U roku od 24 časa, vozač ima pravo na smenu od 14 sati, tj ima 11 sati aktivne vožnje.
PRAVILO_3 – Nakon 8 sati uzastopne vožnje vozač mora da napravi pauzu 30 minuta.
PRAVILO_4 – Kada mu istekne smena vozač mora da napravi restart 10 sati.

PRAVILO_5 – Kada mu istekne ili 8 uzastopnih dana ili 70 sati, vozač mora da napravi restart 34 sata.

RADNO VREME VOZAČA U EVROPI:

PRAVILO_1 – U toku nedelje, vozač maksimalno sme da vozi 56 sati (dok za dvonedeljno upravljanje, vozač maksimalno sme da vozi 90 sati).

PRAVILO_2 – U toku dana, vozač sme da vozi 9 sati (2 puta nedeljno može da produži na 10 sati dnevno).

PRAVILO_3 – Nakon 4,5 sati aktivne vožnje vozač mora da napravi pauzu od minimum 45 minuta (pauzu je moguće podeliti na 2 dela: prvi deo minimum 15 minuta i drugi deo minimum 30 minuta).
PRAVILO_4 – Posle pauze od 45 minuta, dozvoljeno je voziti još 4,5 sata.
PRAVILO_5 – U bilo koje dve uzastopne nedelje, vozač mora da napravi restart u trajanju od 45 sati.

4. DOKUMENTACIJA

Još jedna od razlika, kada pričamo o Američkom i Evropskom dispeču, jeste svakako i dokumentacija sa kojom se dispečeri susreću. Jedna od ključnih razlika, jeste potpisivanje ugovora o saradnji između brokera i transportne kompanije. U američkoj kamionskoj industriji, u momentu kada prvi put uspostavljamo saradnju sa brokerom, moramo da potpišemo ugovor (broker-carrier agreement), kao i da priložimo validnu kompanijsku dokumentaciju (W9, COI, MC Authority, NOA). Ukoliko radimo za Evropsko tržište, ovo nije slučaj.

Sa druge strane, dispečeri u Evropi se susreću sa dokumentacijom za zemlje članice Evropske unije i za zemlje koje nisu članice Evropske unije (CMR, T1, T2 dokument).

5. DODATNE NAKNADE

Dok se u Americi svi dodatni sati čekanja, otkazivanje tura od strane brokera, dodatno naplaćuju, u Evropi to nije slučaj (što bi se reklo- podrazumeva se).

Najčešće dodatne naknade sa kojima ćete da se susretnete u američkom dispeču:

• TONU- dodatna naknada koja se javlja kada broker u zadnjem momentu otkaže turu (pred sam utovar ili dok je vozač na utovaru)
• DETENTION- dodatna naknada koja se naplaćuje za čekanje svakog dodatnog sata od predviđenog (najčešće nakon 3 sata čekanja na utovaru/istovaru)
• LAYOVER- dodatna naknada koja se naplaćuje ukoliko vozač mora da ostane preko noći na utovaru/istovaru.

Svakako, bilo da se odlučite za Američki ili Evropski dispeč, ono što je svakako neophodno jeste poznavanje rada na računaru kao i dobro poznavanje engleskog jezika. Za Evropski dispeč, poznavanje Nemačkog jezika je plus.